Korupcija u Srbiji – analiza (2025) (Serbian)

Korupcija je sistemska u Srbiji i zahvata politiku, javne nabavke, pravosuđe i velike infrastrukturne projekte. Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji dominira srpskom politikom od 2012. godine, demokratski mehanizmi kontrole i ravnoteže su narušeni. Međunarodni indeksi pokazuju uporan pad integriteta javnog sektora, a protesti 2024–2025. ilustruju rastući javni bes. Ovaj izveštaj sumira stanje korupcije u Srbiji do 26. jula 2025, oslanjajući se na zvanične izveštaje, međunarodne indekse i aktuelne događaje.

Indikatori korupcije

Institucionalni i pravni okvir

• Strategija protiv korupcije: Evropska komisija u izveštaju za 2024. beleži da je Srbija u julu 2024. usvojila nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za 2024–2028^[4]. Međutim, prateći akcioni plan još nije usvojen^[4], i efikasni mehanizmi monitoringa i dalje nedostaju^[4].
• GRECO preporuke: Srbija je u decembru 2023. podnela izveštaj o preporukama Saveta Evrope. Od 24 preporuke, samo jedna je u potpunosti ispunjena, a deset delimično^[4]. Zakonski okvir postoji ali zahteva poboljšanja, naročito da se Zakon o sprečavanju korupcije proširi na sve visoke funkcionere i uskladi zakone o finansiranju političkih stranaka sa preporukama OEBS/ODIHR^[4].
• Tužioci i sudska praksa: Izveštaj EU navodi da su pravosnažne presude u slučajevima visoke korupcije porasle 2023. godine i da je prvi put od 2019. jedna presuda rezultovala konfiskacijom nezakonito stečene imovine^[4]. Međutim, slabosti ostaju: prikupljanje dokaza je loše, istrage su podložne političkom uticaju^[4] i nezavisnost tužilaštva je upitna^[3]. Tužilaštvo za organizovani kriminal i odeljenja za korupciju nemaju dovoljno osoblja i resursa^[4].
• Antikorupcioni organi: Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je 264 postupka za sukob interesa 2023. (u poređenju sa 483 u 2022)^[4] i zahtevala 143 prekršajna postupka zbog nepredaje izveštaja o imovini^[4]. Kapacitet agencije je ograničen, a Savet za borbu protiv korupcije nema konstruktivnu saradnju sa vlastima i ostaje potkapacitiran^[4].

Sistemski problemi i uzroci korupcije

Politička dominacija i klijentelizam

Bertelsmann Transformation Index (BTI 2024) ističe da je politički sistem Srbije i dalje dominantan pod predsednikom Vučićem i Srpskom naprednom strankom (SNS). Parlamentarni nadzor je slab, a pravosuđe i mediji trpe ozbiljne izazove^[5]. BTI napominje da je pravosuđe pod političkim uticajem i da pati od neefikasnosti, nepotizma i korupcije, što omogućava mreže klijentelizma koje pomažu vladajućoj eliti da održi vlast^[6].

Slaba vladavina prava i selektivno gonjenje

Freedom House u izveštaju Nations in Transit 2024 navodi da su tužioci premešteni iz antikorupcionog odeljenja ubrzo nakon hapšenja osumnjičenih u slučaju visoke korupcije, što bacа senku na depolitizaciju pravosuđa^[3]. Uprkos nekim zakonodavnim pomacima, izveštaj dovodi u pitanje političku volju da se korupcija suzbije; nakon ukidanja zakona koji je omogućavao velikim infrastrukturnim projektima da zaobiđu javne nabavke, parlament je usvojio poseban zakon koji izuzima EXPO 2027 i nacionalni stadion iz pravila javnih nabavki, otvarajući nove prilike za korupciju^[3]. Istrage visoke korupcije često su spore i pasivne, a mediji bliski vlasti diskredituju istražitelje^[3].

Javne nabavke i međudržavni sporazumi

Izveštaj EU napominje da su izmene Zakona o javnim nabavkama stupile na snagu u januaru 2024. radi povećanja transparentnosti, ali izuzeci za međudržavne sporazume i dalje predstavljaju visok rizik i nisu usklađeni sa standardima EU^[4]. Srpska vlada često koristi međudržavne sporazume i posebne zakone bez adekvatne kontrole za velike projekte, kao što su EXPO i inicijativa „Srbija 2027“, ukupne vrednosti 18,5 milijardi američkih dolara^[7]. Nedostatak transparentnosti u javnoj potrošnji podstiče rentijerstvo i klijentelizam.

Sloboda medija i građanski prostor

Nezavisni mediji i civilno društvo koje istražuju korupciju suočavaju se sa napadima. Freedom House navodi da se okruženje za kritičko novinarstvo pogoršalo, uz politički motivisanu dodelu frekvencija i kampanje blaćenja protiv novinara^[3]. Strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP) ciljaju istraživačke redakcije poput KRIK-a^[3]. Demonstranti se suočavaju i sa zastrašivanjem; na primer, policija je prebacila dvojicu tužilaca nakon što su podigli optužnice u visokom slučaju korupcije^[3], a sudovi su odbacivali slučajeve korupcije dok su proganjali kritičare režima^[10].

Uloga spoljašnjih aktera

Proces pristupanja Srbije EU je zastao. FrontierView navodi da je skor Srbije na CPI dostigao najniži nivo 2022, kada je zemlja zauzela 101. mesto od 180 država – drugi najveći nivo korupcije u Evropi – i da taj pad koči napredak ka članstvu u EU^[11]. Komesar EU za proširenje upozorio je da Srbija ne može ući u EU bez nezavisnih institucija koje se bore protiv korupcije^[10].

Glavni događaji i javni odgovor (2024–2025)

Obrušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i protesti

1. novembra 2024. urušila se betonska nadstrešnica na ulazu u železničku stanicu u Novom Sadu, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Tragedija je naširoko pripisana korupciji i nemaru u projektu rekonstrukcije, koji je izvela kineska konzorcijum bez javnog tendera^[8]. Vlada je isprva negirala odgovornost, ali kasnije objavljeni dokumenti pojačali su sumnje na prenaduvane cene i netransparentno podugovaranje^[7].

Kolaps je pokrenuo masovne studentske proteste od novembra 2024. Desetine hiljada ljudi blokirale su mostove i puteve, zahtevajući odgovornost i kraj korupcije^[8]. Demonstranti su kritikovali nespremnost vlade da preuzme odgovornost i optužili je za zataškavanje^[8]. Protesti su se brzo proširili širom zemlje, a učesnici su osudili korupciju, navodnu izbornu krađu i pristrasnost javnog emitera^[9]. Premijer Miloš Vučević, koji je bio gradonačelnik Novog Sada tokom rekonstrukcije, podneo je ostavku usred nemira^[9].

Antikorupcioni pokret i odgovor vlade

Freedom House primećuje da protesti predstavljaju „trenutak suočavanja” sa srpskom korupcijom. Pod Vučićem, institucionalne provere su demontirane, a unosni javni ugovori se dodeljuju na osnovu političkih veza^[10]. Dokazi visoke korupcije navodno su ignorisani sve do tragedije u Novom Sadu, a regulatorne agencije i pravosuđe su preusmerene da štite vladajuću elitu^[10]. Protestni pokret prerastao je u koaliciju studenata, poljoprivrednika, nastavnika i advokata koji zahtevaju sistemske reforme, uključujući nezavisnost antikorupcionih institucija i povratak slobodnim i fer izborima^[10]. Vlada je odgovorila negiranjem, skretanjem pažnje i represijom – policijskim racijama u NVO, pravnim progonima kritičara, zastrašivanjem demonstranata i selektivnim gonjenjem^[10].

Širi politički nemiri

Protesti se poklapaju s drugim previranjima: masovne pucnjave u maju 2023. pokrenule su demonstracije „Srbija protiv nasilja”, a prevremeni parlamentarni izbori u decembru 2023. bili su obeleženi nepravilnostima i optužbama za kupovinu glasova^[3]. Opozicione partije tvrde da su deseci hiljada građana iz Republike Srpske dovoženi da glasaju u Beogradu, što je dodatno podstaklo nepoverenje u institucije^[11]. Ova situacija je produbila javno razočaranje i povećala rizik od nestabilnosti.

Uticaj na društvo i ekonomiju

Korupcija ima opipljive posledice:

• Javna bezbednost: Tragedija u Novom Sadu naglašava kako korumpirane nabavke i slaba kontrola mogu dovesti do gubitka života. Demonstranti smatraju da korupcija ugrožava građane, a ne samo državne finansije.
• Ekonomski razvoj: Korupcija odbija strane investitore i povećava troškove projekata. FrontierView upozorava da korupcija i politička nestabilnost mogu ugroziti inače dobre izglede Srbije za rast^[11]. Sredstva EU za pretpristupnu pomoć (oko 165 miliona evra u 2023) uslovljena su reformama vladavine prava^[11].
• Pristupanje EU: I Evropska komisija i čelnici EU povezuju napredak u antikorupcionim reformama sa kandidaturom Srbije za EU. Bez nezavisnih institucija i poboljšanog bilansa presuda u visokim slučajevima, pregovori o pristupanju ostaće blokirani^[10].
• Javno poverenje i emigracija: Uporna korupcija urušava poverenje u vlast, tera kvalifikovane radnike u inostranstvo i obeshrabruje građanski angažman. Protesti pokazuju da su mlađe generacije spremne na mobilizaciju, ali i da mnogi imaju malo vere u promene kroz formalne kanale^[8].

Zaključak

Korupcija u Srbiji je ukorenjena i isprepletena sa autoritarnim političkim okruženjem. Iako je vlada usvojila novu strategiju protiv korupcije 2024. i postignut je određeni napredak u gonjenju visokih slučajeva, institucionalne slabosti, politički uticaj i nedostatak političke volje i dalje sputavaju suštinske reforme. Kolaps nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i protesti koji su usledili pojačali su javnu pažnju, dovodeći korupciju u prvi plan nacionalne politike i otkrivajući ljudsku cenu korupcije. Međunarodni posmatrači, uključujući EU i civilne organizacije, ističu da put Srbije ka demokratskoj konsolidaciji i članstvu u EU zavisi od jačanja vladavine prava, obezbeđivanja nezavisnosti pravosuđa, povećanja transparentnosti javnih nabavki i osnaživanja antikorupcionih organa. Bez smislenih reformi, korupcija će ostati ključna prepreka demokratskom i ekonomskom razvoju Srbije.