Korupcija je sistemska u Srbiji i zahvata politiku, javne nabavke, pravosuđe i velike infrastrukturne projekte. Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji dominira srpskom politikom od 2012. godine, demokratski mehanizmi kontrole i ravnoteže su narušeni. Međunarodni indeksi pokazuju uporan pad integriteta javnog sektora, a protesti 2024–2025. ilustruju rastući javni bes. Ovaj izveštaj sumira stanje korupcije u Srbiji do 26. jula 2025, oslanjajući se na zvanične izveštaje, međunarodne indekse i aktuelne događaje.
Indikatori korupcije
Institucionalni i pravni okvir
- Strategija protiv korupcije: Evropska komisija u izveštaju za 2024. beleži da je Srbija u julu 2024. usvojila nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za 2024–2028. Međutim, prateći akcioni plan još nije usvojen, i efikasni mehanizmi monitoringa i dalje nedostaju
- GRECO preporuke: Srbija je u decembru 2023. podnela izveštaj o preporukama Saveta Evrope. Od 24 preporuke, samo jedna je u potpunosti ispunjena, a deset delimično. Zakonski okvir postoji ali zahteva poboljšanja, naročito da se Zakon o sprečavanju korupcije proširi na sve visoke funkcionere i uskladi zakone o finansiranju političkih stranaka sa preporukama OEBS/ODIHR.
- Tužioci i sudska praksa: Izveštaj EU navodi da su pravosnažne presude u slučajevima visoke korupcije porasle 2023. godine i da je prvi put od 2019. jedna presuda rezultovala konfiskacijom nezakonito stečene imovine]. Međutim, slabosti ostaju: prikupljanje dokaza je loše, istrage su podložne političkom uticaju i nezavisnost tužilaštva je upitna. Tužilaštvo za organizovani kriminal i odeljenja za korupciju nemaju dovoljno osoblja i resursa.
- Antikorupcioni organi: Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je 264 postupka za sukob interesa 2023. (u poređenju sa 483 u 2022) i zahtevala 143 prekršajna postupka zbog nepredaje izveštaja o imovini. Kapacitet agencije je ograničen, a Savet za borbu protiv korupcije nema konstruktivnu saradnju sa vlastima i ostaje potkapacitiran
Sistemski problemi i uzroci korupcije
Politička dominacija i klijentelizam
Bertelsmann Transformation Index (BTI 2024) ističe da je politički sistem Srbije i dalje dominantan pod predsednikom Vučićem i Srpskom naprednom strankom (SNS). Parlamentarni nadzor je slab, a pravosuđe i mediji trpe ozbiljne izazove[5]. BTI napominje da je pravosuđe pod političkim uticajem i da pati od neefikasnosti, nepotizma i korupcije, što omogućava mreže klijentelizma koje pomažu vladajućoj eliti da održi vlast[6].
Slaba vladavina prava i selektivno gonjenje
Freedom House u izveštaju Nations in Transit 2024 navodi da su tužioci premešteni iz antikorupcionog odeljenja ubrzo nakon hapšenja osumnjičenih u slučaju visoke korupcije, što bacа senku na depolitizaciju pravosuđa[3]. Uprkos nekim zakonodavnim pomacima, izveštaj dovodi u pitanje političku volju da se korupcija suzbije; nakon ukidanja zakona koji je omogućavao velikim infrastrukturnim projektima da zaobiđu javne nabavke, parlament je usvojio poseban zakon koji izuzima EXPO 2027 i nacionalni stadion iz pravila javnih nabavki, otvarajući nove prilike za korupciju[3]. Istrage visoke korupcije često su spore i pasivne, a mediji bliski vlasti diskredituju istražitelje[3].
Javne nabavke i međudržavni sporazumi
Izveštaj EU napominje da su izmene Zakona o javnim nabavkama stupile na snagu u januaru 2024. radi povećanja transparentnosti, ali izuzeci za međudržavne sporazume i dalje predstavljaju visok rizik i nisu usklađeni sa standardima EU[4]. Srpska vlada često koristi međudržavne sporazume i posebne zakone bez adekvatne kontrole za velike projekte, kao što su EXPO i inicijativa „Srbija 2027“, ukupne vrednosti 18,5 milijardi američkih dolara[7]. Nedostatak transparentnosti u javnoj potrošnji podstiče rentijerstvo i klijentelizam.
Sloboda medija i građanski prostor
Nezavisni mediji i civilno društvo koje istražuju korupciju suočavaju se sa napadima. Freedom House navodi da se okruženje za kritičko novinarstvo pogoršalo, uz politički motivisanu dodelu frekvencija i kampanje blaćenja protiv novinara[3]. Strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP) ciljaju istraživačke redakcije poput KRIK-a[3]. Demonstranti se suočavaju i sa zastrašivanjem; na primer, policija je prebacila dvojicu tužilaca nakon što su podigli optužnice u visokom slučaju korupcije[3], a sudovi su odbacivali slučajeve korupcije dok su proganjali kritičare režima[10].
Uloga spoljašnjih aktera
Proces pristupanja Srbije EU je zastao. FrontierView navodi da je skor Srbije na CPI dostigao najniži nivo 2022, kada je zemlja zauzela 101. mesto od 180 država – drugi najveći nivo korupcije u Evropi – i da taj pad koči napredak ka članstvu u EU[11]. Komesar EU za proširenje upozorio je da Srbija ne može ući u EU bez nezavisnih institucija koje se bore protiv korupcije[10].
Glavni događaji i javni odgovor (2024–2025)
Obrušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i protesti
1. novembra 2024. urušila se betonska nadstrešnica na ulazu u železničku stanicu u Novom Sadu, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Tragedija je naširoko pripisana korupciji i nemaru u projektu rekonstrukcije, koji je izvela kineska konzorcijum bez javnog tendera[8]. Vlada je isprva negirala odgovornost, ali kasnije objavljeni dokumenti pojačali su sumnje na prenaduvane cene i netransparentno podugovaranje[7].
Kolaps je pokrenuo masovne studentske proteste od novembra 2024. Desetine hiljada ljudi blokirale su mostove i puteve, zahtevajući odgovornost i kraj korupcije[8]. Demonstranti su kritikovali nespremnost vlade da preuzme odgovornost i optužili je za zataškavanje[8]. Protesti su se brzo proširili širom zemlje, a učesnici su osudili korupciju, navodnu izbornu krađu i pristrasnost javnog emitera[9]. Premijer Miloš Vučević, koji je bio gradonačelnik Novog Sada tokom rekonstrukcije, podneo je ostavku usred nemira[9].
Antikorupcioni pokret i odgovor vlade
Freedom House primećuje da protesti predstavljaju „trenutak suočavanja” sa srpskom korupcijom. Pod Vučićem, institucionalne provere su demontirane, a unosni javni ugovori se dodeljuju na osnovu političkih veza[10]. Dokazi visoke korupcije navodno su ignorisani sve do tragedije u Novom Sadu, a regulatorne agencije i pravosuđe su preusmerene da štite vladajuću elitu[10]. Protestni pokret prerastao je u koaliciju studenata, poljoprivrednika, nastavnika i advokata koji zahtevaju sistemske reforme, uključujući nezavisnost antikorupcionih institucija i povratak slobodnim i fer izborima[10]. Vlada je odgovorila negiranjem, skretanjem pažnje i represijom – policijskim racijama u NVO, pravnim progonima kritičara, zastrašivanjem demonstranata i selektivnim gonjenjem[10].
Širi politički nemiri
Protesti se poklapaju s drugim previranjima: masovne pucnjave u maju 2023. pokrenule su demonstracije „Srbija protiv nasilja”, a prevremeni parlamentarni izbori u decembru 2023. bili su obeleženi nepravilnostima i optužbama za kupovinu glasova[3]. Opozicione partije tvrde da su deseci hiljada građana iz Republike Srpske dovoženi da glasaju u Beogradu, što je dodatno podstaklo nepoverenje u institucije[11]. Ova situacija je produbila javno razočaranje i povećala rizik od nestabilnosti.
Uticaj na društvo i ekonomiju
Korupcija ima opipljive posledice:
- Javna bezbednost: Tragedija u Novom Sadu naglašava kako korumpirane nabavke i slaba kontrola mogu dovesti do gubitka života. Demonstranti smatraju da korupcija ugrožava građane, a ne samo državne finansije.
- Ekonomski razvoj: Korupcija odbija strane investitore i povećava troškove projekata. FrontierView upozorava da korupcija i politička nestabilnost mogu ugroziti inače dobre izglede Srbije za rast[11]. Sredstva EU za pretpristupnu pomoć (oko 165 miliona evra u 2023) uslovljena su reformama vladavine prava[11].
- Pristupanje EU: I Evropska komisija i čelnici EU povezuju napredak u antikorupcionim reformama sa kandidaturom Srbije za EU. Bez nezavisnih institucija i poboljšanog bilansa presuda u visokim slučajevima, pregovori o pristupanju ostaće blokirani[10].
- Javno poverenje i emigracija: Uporna korupcija urušava poverenje u vlast, tera kvalifikovane radnike u inostranstvo i obeshrabruje građanski angažman. Protesti pokazuju da su mlađe generacije spremne na mobilizaciju, ali i da mnogi imaju malo vere u promene kroz formalne kanale[8].
Zaključak
Korupcija u Srbiji je ukorenjena i isprepletena sa autoritarnim političkim okruženjem. Iako je vlada usvojila novu strategiju protiv korupcije 2024. i postignut je određeni napredak u gonjenju visokih slučajeva, institucionalne slabosti, politički uticaj i nedostatak političke volje i dalje sputavaju suštinske reforme. Kolaps nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i protesti koji su usledili pojačali su javnu pažnju, dovodeći korupciju u prvi plan nacionalne politike i otkrivajući ljudsku cenu korupcije. Međunarodni posmatrači, uključujući EU i civilne organizacije, ističu da put Srbije ka demokratskoj konsolidaciji i članstvu u EU zavisi od jačanja vladavine prava, obezbeđivanja nezavisnosti pravosuđa, povećanja transparentnosti javnih nabavki i osnaživanja antikorupcionih organa. Bez smislenih reformi, korupcija će ostati ključna prepreka demokratskom i ekonomskom razvoju Srbije.
English 
Serbian